Ubuntu, DSLR i timelapse fotografija

Šta je timelapse fotografija?

Timelapse fotografija (nemam ideju kako bi se ovo prevelo na srpski) je posebna vrsta snimanja gde se neka relativno statična scena snima duži vremenski period (nekoliko minuta, sati, dana) i kasnije u postprodukciji dobijeni snimak ubrzava. Za bolje razumevanje ove nezgrapno sročene “definicije”, pogledaćemo razliku između običnog i timelapse snimanja.

Kod normalnog snimka, kamera beleži, recimo, 30 kadrova u sekundi. Pri reprodukciji snimka, prikazuje vam se 30 kadrova u sekundi, tako da zapravo vidite događaj u normalnoj brzini (1x). Međutim, zamislimo sada da kamera beleži jedan kadar na svakih 5 sekundi, a pri reprodukciji se i dalje prikazuje 30 frejmova po sekundi. Efekat koji se ovime postiže je da se događaj na vašem ekranu odvija 30*5=150 puta brže nego u prirodi.

Ukoliko ne posedujete video kameru (ili fotoaparat sa mogućnošću snimanja video zapisa), za ovu svrhu može da posluži i fotoaparat (u mom slučaju Nikon D40). Doduše, fotoaparat može da ima prednost nad kamerom ukoliko Vam je potreban snimak veće rezolucije ili boljeg kvaliteta (gde veličina senzora i optika igraju najvažniju ulogu).

Dakle, zamisao je da neku statičnu, tj. sporopromenljivu scenu fotografišemo više puta i dobijene fotografije spojimo u jedan video snimak. Najpogodniji objekat za ovaj “poduhvat” koji mi je bio pri ruci je peščani časovnik. Procedura je sledeća:

  • Potrebno je postaviti scenu i obezbediti postojan izvor svetla (koji će minimalno da se menja za vreme snimanja)
  • Podesiti fotoaparat da okida na svakih x skundi (u mom slučaju 3 sekunde)
  • Obaviti snimanje
  • Od dobijenih fotografija napraviti video snimak

Scena i osvetljenje

Što se tiče postavljanja scene, to ostavljam Vašoj mašti. Što se tiče svetla, najbolje je da to bude prirodno svetlo, ili eventualno neka lampa sa ili bez softboxa (tako garantujete nepromenljivost tokom vremena). Ne znam da li blic može da daje konstantnu osvetljenost u uzastopnim snimcima, pa stoga možda nije pogodan za ovakvo snimanje. Ja ga lično ne bih koristio jer je potrebno snimiti od nekoliko desetina pa do nekoliko stotina fotografija – jednostavno ne želim da terorišem blic. Naravno, osvetljenje možete da komplikujete koliko Vam imaginacija i tehničke mogućnosti dozvoljavaju.

Podešavanje fotoaparata

Nažalost, Nikon D40 nema opciju za timelapse fotografisanje, pa sam morao da se služim drugim tehnikama. Pre više od godinu dana koristio sam Nikonov program Camera Control Pro 2, koji ima funkciju za timelapse fotografisanje (fotoaparat je potrebno povezati na računar preko USB porta).

Na nesreću, mada očekivano, ovaj program ne podržava Linux operativne sisteme. Uz pomoć google-a sam pronašao biblioteku za linux pod nazivom gphoto2 koja omogućava konrolisanje fotoaparata preko USB kabla. Instalacija biblioteke se vrši sledećom komandom

sudo apt-get install gphoto2

Kratak skript za bash koji sam koristio sa snimanje je prikazan ispod (to je modifikovan kôd sa ove web lokacije)

# interrupt in any any command fails
# interrupt in any any command fails
set -e

# verbose execution
set -x

# gphoto2 binary executable
GPHOTO=gphoto2

# delta time between snapshots in seconds
DELTA=3

$GPHOTO --auto-detect

FNAME=img
FEXT=.jpg
COUNT=1000

while [ 1 ] ; do
	X1=`date +%s`
	X2=$(($DELTA+$X1))

	$GPHOTO --capture-image-and-download --filename  $FNAME$COUNT$FEXT

	COUNT=$(($COUNT+1))

	X1=`date +%s`
	T=$(($X2-$X1))
	if [ $T -gt 0 ] ; then
    		sleep $T
	else
    		echo "WARNING: DELTA is too small"
	fi
done

Isti kôd je dostupan i na Git repozitorijumu na adresi https://github.com/vdimic/Nikon-Linux-Time-Lapse

Kôd se izvršava pozivanjem iz bash shella i izvršava se neograničeno dugo, tj dok ga korisnik ne prekine. Uz modifikacije bi moglo da se omogući završetak snimanja posle određenog vremena ili broja snimljenih fotografija.

Bitna napomena: Fotoaparat mora biti u PTP modu. Nakon priključivanja fotoaparata na računar preko USB kabla, moguće je da će se mountovati. Da bi skripta radila, potrebno je unmountovati fotoaparat.

Video snimak

Za spajanje fotografija u video snimak koristio sam besplatni open-source program Kdenlive za Linux.

Kranji rezultat

Paketna obrada slika u Linuxu


Nezanemarljiv broj put sam imao potrebu da brzo obradim veči broj slika/fotografija. Pod obradom ovde podrazumevam promenu imena fajlova, promenu dimenzija slika i slično. Nekada sam u ove namene koristio Phatch, GUI program koji omogućava navedene radnje.
Kako se radi o  Linux operativnom sistemu, logično je pretpostaviti da postoji neki alat za iste operacije, ali koji se pokreće iz konzole. Radi se o programu ImageMagick. Krajnje jednostavna konzolna aplikacija, koja pruža neborjeno mogućnosti za paketnu obradu slika, počevši od promene dimenzija, preko konvertovanja iz jednog formata u drugi, do osnovnih transformacija (rotiranje, kropovanje…).

Daću ovde kratak tutorial o opcijama koje sam koristio za svoje potrebe.

Instalacija

sudo apt-get install imagemagick

Promena veličine svih slika iz tekućeg direktorijuma sa ekstenzijom .jpg na 600×400

(NAPOMENA: Ova komanda će prepisati stare fajlove novim)

convert -resize 600×400 *.jpg

Konvertovanje formata slike 1.jpg u 1.gif u tekućem folderu

convert 1.jpg 1.gif

Spisak svih mogućih opcija je jako dugačak i možete ga pogledati na ovom linku.

Makro fotografija

Za profesionalno bavljenje makro fotografijom je potrebna kvalitetna specijalna optika i rasveta, što iziskuje velike finansijske troškove. Međutim, ako ste amater i ako biste želeli da se oprobate u ovoj vrsti fotografije, nije vam potrebno mnogo novca. Postoji nekoliko ustaljenih sistema koji se koriste za makro fotografiju. Ukoliko vas zanima, izguglajte. Ovde ću navesti samo sistem koji sam ja koristio, a to je:

  • Jupiter 11A 135mm, f/4 m42
  • Pentacon 50mm f/1.8 m42
  • makro tuba (najobičnija)
  • Nikon D40
  • SB600
  • stativ
  • strpljenje (potrebno u velikim količinama)
  • i nekoliko sitnica za pridržavanje objekata koji se fotografišu.

Na fotoaparat je nakačena makro tuba, na nju je preko m42 -> F-mount adaptera nakačena 135ica, a na nju obrnuta 50ica. Ovakva postavka omogućava jako velika uvećanja. Na primer, zrno ovsa nije moglo da stane u kadar. Dosvetljavanje blicem je obavezno, jer do senzora dolazi jako malo svetla. Externi blic se podrazumeva, jer blic na fotoaparatu, zbog blizine objekta sočivu, nije u stanju da ga osvetli (ali se može koristiti kao okidač za externi blic preko kockice, što sam ja i činio) Otvor blende sam kontrolisao na 135ici, dok je 50ica bila maksimalno otvorena (da bi se sprečilo vinjetiranje). Fokus na 50ici je bio postavljen na beskonačno, dok je na 135ici menjan po potrebi, zavisno od udaljenosti predmeta od sočiva. Dubinska oštrina je jako mala, na otvorenoj blendi (f/4) je manja od polovine milimetra. Zbog toga sam najčešće fotografisao sa maksimalno zatvorenom blendom.

Najteži deo je fokusiranje. Kao prvo, zbog jako plitkog DOFa (Depth Of Field), a kao drugo, stativ koji sam koristio je nestabilan i nije predviđen za držanje ovoliko glomazne konstrukcije. Manjak svetla u tražilu je takođe bio problem, ako ne i najveći. To sam donekle rešio otvaranjem blende u toku fokusiranja, i zatvaranjem iste pre fotografisanja.

Za kraj dajem nekoliko najuspelijih fotografija napravljenih gore-pomenutom skalamerijom.