Cloud computing – Računarstvo u oblaku

Složićete se da je ovaj termin sve prisutniji u poslednje vreme u mnogim sferama našeg života. Svuda po internetu se možemo susresti sa različitim sajtovima koji nude neku vrstu cloud servisa. Mnogi su se susretali sa ovime direktno, a da to nisu ni znali. Koliko je ova tema važna govori i činjenica da je tema ovogodišnje Sinergije bila Cloud Power.

Šta je zapravo cloud computing, ili kako je na naš jezik prevedeno, računarstvo u oblaku?

Pogledajmo najpre kako izgleda standardno korišćenje računara danas. Za svaki posao koji želite da obavite na računaru (obrada teksta, slušanje muzike, izrada prezentacija, obrada fotografija…), potrebno je da imate instaliranu odgovarajuću aplikaciju. Za složenije zadatke su nam potrebne kompleksnije aplikacije, što zahteva hardverski jaču mašinu, što dalje iziskuje više ulaganja u sam računar. Naravno, na tu cenu se dodaju i cene licenci za softver, koje za složenije aplikacije dostižu nekoliko stotina, pa i hiljada dolara. Ukoliko često putujete i potrebno je da imate pristup svim podacima, onda je jedino rešenje da sa sobom nosite eksterni hard disk ili notebook računar.

Pogledajmo još jedan primer – manja firma koja prevashodno koristi računare u obavljanju svoje delatnosti. Tu se troškovi kupovine adekvatnih računara i softvera povećavaju nekoliko puta, srazmerno broju računara u firmi. Takođe, pored problema pristupnosti podataka sa bilo koje lokacije, javlja se i problem deljenja podataka unutar samog preduzeća. Naravno,  javlja se i potreba za bekapom podataka. Prethodna dva problema standardno se rešavaju upotrebom mrežnih diskova, čija cena nije zanemarljiva.

Šta kad oblak stupi na scenu?

U ovom tekstu je akcenat na upoznavanju čitaoca sa samim terminom Cloud computing-a, pa će izlaganje biti što je prostije moguće. Realizacija, detaljija arhitektura, kao i različite varijiante cloud servisa neće biti spominjane.

Za bolje razumevanje benefita koje nam računarstvo u oblaku donosi, najpre ćemo se pozabaviti uprošćenom arhitekturom jednog cloud sistema.
Za razliku od standardnog koncepta koji smo videli ranije, oblak uvodi novinu koja se ogleda u tome da se svo opterećenje prenosi sa naših računara na oblak. Tačnije, sve aplikacije koje koristimo se nalaze u oblaku, dok im mi, kao korisnici, pristupamo samo preko Web pretraživača na našem računaru.

Šta se to nalazi u oblaku?

  • serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija
  • diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih
  • sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa…
  • interfejs prema klijentu

Kakve koristi imamo od oblaka?

  • Nema potrebe za kupovinom skupih aplikacija. Sve aplikacije su nam dostupne sa oblaka preko Web pretraživača.
  • Prethodna tačka isključuje potrebu za jakim mašinama. Jedina aplikacija koju direktno koristimo na našem računaru je Web pretrašivač.
  • Uštede na održavanju hardvera, softvera, prostora za smeštaj servera (u slučaju da pričamo o kompaniji).
  • Svi podaci su nam dostupni online u celom svetu gde imamo pristup internetu.
  • Potreba za pravljenjem bekapa podataka se gubi, jer to umesto nas radi kompanija koja nudi usluge cloud computing-a.
  • Olakšano deljenje podataka.

Šta je korisniku potrebno da bi mogao da koristi usluge oblaka?

  • Računar koji može da pokrene Web pretraživač
  • Veza sa internetom – poželjno je da bude brza
  • Pretplata kod provajdera koji pruža usluge računarstva u oblaku.

Neki servisi koji rade na principu oblaka

  • Gmail, Yahoo, Hotmail
  • Google Documents i drugi slični Google proizvodi
  • Amazon
  • Microsoft Azure
  • DropBox i drugi slični storage cloud sistemi

Za detaljinije upoznavanje za računarstvom u oblaku preporučujem članak na Wikipediji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *