Smak sveta

Još jedan smak sveta je za nama. I ovaj smo preživeli bez ijedne ogrebotine. Proroci su još pre nove ere predviđali smakove sveta. Kako su godine i vekovi prolazili, i novi smakovi nadolazili, ljudi su sve manje paničili. Ali i dalje smakovi sveta dobijaju solidnu pažnju. Hajdemo sada da se osvrnemo na to šta su mogući uzroci smakova sveta i kako su ljudi zaključivali da će doći do smaka sveta.

Continue reading

Makro fotografija

Za profesionalno bavljenje makro fotografijom je potrebna kvalitetna specijalna optika i rasveta, što iziskuje velike finansijske troškove. Međutim, ako ste amater i ako biste želeli da se oprobate u ovoj vrsti fotografije, nije vam potrebno mnogo novca. Postoji nekoliko ustaljenih sistema koji se koriste za makro fotografiju. Ukoliko vas zanima, izguglajte. Ovde ću navesti samo sistem koji sam ja koristio, a to je:

  • Jupiter 11A 135mm, f/4 m42
  • Pentacon 50mm f/1.8 m42
  • makro tuba (najobičnija)
  • Nikon D40
  • SB600
  • stativ
  • strpljenje (potrebno u velikim količinama)
  • i nekoliko sitnica za pridržavanje objekata koji se fotografišu.

Na fotoaparat je nakačena makro tuba, na nju je preko m42 -> F-mount adaptera nakačena 135ica, a na nju obrnuta 50ica. Ovakva postavka omogućava jako velika uvećanja. Na primer, zrno ovsa nije moglo da stane u kadar. Dosvetljavanje blicem je obavezno, jer do senzora dolazi jako malo svetla. Externi blic se podrazumeva, jer blic na fotoaparatu, zbog blizine objekta sočivu, nije u stanju da ga osvetli (ali se može koristiti kao okidač za externi blic preko kockice, što sam ja i činio) Otvor blende sam kontrolisao na 135ici, dok je 50ica bila maksimalno otvorena (da bi se sprečilo vinjetiranje). Fokus na 50ici je bio postavljen na beskonačno, dok je na 135ici menjan po potrebi, zavisno od udaljenosti predmeta od sočiva. Dubinska oštrina je jako mala, na otvorenoj blendi (f/4) je manja od polovine milimetra. Zbog toga sam najčešće fotografisao sa maksimalno zatvorenom blendom.

Najteži deo je fokusiranje. Kao prvo, zbog jako plitkog DOFa (Depth Of Field), a kao drugo, stativ koji sam koristio je nestabilan i nije predviđen za držanje ovoliko glomazne konstrukcije. Manjak svetla u tražilu je takođe bio problem, ako ne i najveći. To sam donekle rešio otvaranjem blende u toku fokusiranja, i zatvaranjem iste pre fotografisanja.

Za kraj dajem nekoliko najuspelijih fotografija napravljenih gore-pomenutom skalamerijom.

Milosrdni Anđeo

Prošlo je 12 godina od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, dok u Srbiji i dalje vlada zabluda oko pravog imena ove operacije. Zvanično ime je Operation Allied Force (Operacija Saveznička Sila), dok je Američka komponenta dobila naziv Operation Noble Anvil (Operacija Plemeniti Nakovanj). Međutim, kod nas, još tokom rata, zvala se Milosrdni anđeo. Nije poznato odakle je potekao ovaj naziv. Na sajtu RTS-a sam našao tekst od pre dve godine koji obrađuje ovu temu. Navodim citat iz tog članka:

Operacija, čiji je zvanični naziv “Allied Force” odnosno “Saveznička snaga” od trenutka ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju, juna 1999. godine, promenila je naziv u “Joint Guardian”, što u slobodnom prevodu znači “Zajednički zaštitnik”.

Ali, čak i kada bismo koristili metaforičan izraz “Anđeo čuvar”, ne zna se tačno kako postao – “Milosrdni anđeo”.

Jedna verzija kaže da je zabunu uneo tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin.

Naime, američka komponenta koja je činila “Savezničku snagu” zvala se “Plemeniti nakovanj” (Noble Anvil).

Cemin je, navodno, tokom posete Italiji marta 1999. napravio grešku u izgovoru i tako je “noble anvil” postao “noble angel”.

No, “noble” i dalje nije “blizu” reči  “merciful”.

Treća teorija poreklo naziva dovodi u vezu sa imenom britanskog humanitarnog konvoja, koji je aprila 1998. godine posetio Kosovo.

Misija, je u medijima nazvana i “Operacija anđeo”, od  britanskog originala “Operation Angel’s mission of mercy” (Bi-Bi-Si).

Šta je razlog za davanje pogrešnog imena operaciji – greška u prevodu, nesporazum, ili propaganda, nije poznato. Ali ono što je sigurno je da je taj naziv pogrešan, ali isto tako je sigurno da će biti vrlo teško da se iskoreni iz svakodnevnog govora.

Google Trends i dešavanja u svetu

Prošle godine sam prisustvovao zanimljivom predavanju o pokretanju biznisa na internetu, koje je bilo održano u sklopu serije predavanja Blogeri Studentima 2010. Predavač, Istok Pavlović, pomenuo je nekoliko online alata koji mogu biti od pomoći onima koji planiraju da započnu neki Internet biznis. Jedan od njih je Google Trends. Glavna funkcija ovog servisa je da prikaze u kolikoj se meri neki izraz tražio na Google-u tokom vremena. U ovom tekstu ću pokušati da pokažem kako događanja u svetu utiču na izraze koje korisnici traže na internetu.

Prikazaću samo neka dešavanja iz 2011. godine, i to ona koja se tiču velikog broja ljudi. Najpre će biti razmotrene skorašnje revolucije i pobune u afričkim zemljama, a zatim prirodna katastrofa koja je zadesila Japan. Obrađivao sam samo opšte izraze (na primer “tunisia”), dok specifični izrazi poput “tunisian revolution” nisu od interesa zbog očiglednih razloga.

Od početka godine, a prošlo je manje do tri meseca, čak u tri afričke države je došlo do masovnih protesta i revolucije. Revolucija u Tunisurevolucija u Egiptu i protesti u Libiji su svakako potresli svet (iako članci na Wikipediji mogu da budu nepouzdani, navodim linkove ka njima zbog izobilja linkova ka relevantnim informacijama). Bez daljeg upuštanja u motive i opravdanost ovih pobuna, osvrnimo se na ono sto nam kaže Google Trends. Ne grafikonima ispod možemo primetiti značajan skok u potražnji odgovarajućih izraza (“tunisia”, “egypt”, “libya”) na pretraživaču Google nakon pomenutih dešavanja. Za revoluciju u Tunisu i Egiptu interesovanje je opalo. Što se tiče Libije, stvari stoje malo drugačije. Nakon inicijalnih nemira i naglog skoka u potražnji za izrazom “libya”, interesovanje je počelo da opada, ali ubrzo nakon početka intervencije NATOa, interesovanje ponovo počinje naglo da raste.

Tunisian revolution

Revolucija u Egiptu

Protesti u Libiji

Za kraj ostavljam nedaću koja je zadesila Japan, i koja je potresla ceo svet. Govorimo o zemljotresu, cunamiju i nuklearnom incidentu, koji su opustošili Japan, i koji će takođe imati dugoročne efekte na život ljudi u zemlji izlazećeg sunca. Na grafikonima ispod prikazani su skokovi u interesovanju za izraze “tsunami”, “earthquake”, “nuclear”, “japan”. Razmišljao sam koji je najbolji izraz koji ima veze sa nuklearnom krizom u Japanu, i odlučio sam da to ipak bude najopštiji mogući.

Tsunami Earthquake Nuclear Japan

Za kraj prepuštam čitaocu da pokuša sam da istraži tendenciju rasta ili opadanja interesovanja za prozivoljnim pojmovima na Google Trends-u.

Mapa Srbije – Kako to Google vidi

Po uzoru na online strip xkcd (Dangers, Numbers, X Girls Y Cups, Regrets), došao sam na ideju da napravim kartu Srbije tako da veličina gradova odgovara broju rezultata koje daje srpska verzija pretraživača Google.

Najpre sam napravio normalnu mapu – gradovi su predstavljeni krugovima čija je površina srazmerna broju stanovnika (po podacima iz 2006. godine, za Kosovo iz 2005. godine). Podaci su preuzeti sa Wikipedije.

Druga mapa je napravljena na sledeći način:

  • Površina krugova je srazmerna broju rezultata na Google pretraživaču za ime odgovarajućeg grada.
  • Ukoliko se ime grada sastoji od dve reči, one su stavljene pod znake navoda, npr “Sremska Mitrovica”.
  • Veličina Beograda je ista kao na normalnoj karti (100px).

Naravno, prisutne su primetne razlike u veličini pojedinih gradova na ove dve karte, npr Bor, Kula, Peć, Senta. Za prva tri grada je jasno da nezanemrarljiv broj rezultata nema veze sa gradom, već sa nekim drugim pojmom, dok za Sentu ne mogu da smislim neko razumno objašnjenje.

I za kraj prilažem gorepomenute karte. Klikom na sliku dobijate kartu u punoj rezoluciji.

Srbija - broj stanovnika Srbija - Google

Google Translate Beatbox

Svima je poznat Google-ov online servis za prevođenje – Google Translate. Ima mogućnost prevođenja preko 50 jezika, kao i čitanje prevedenog teksta. Upravo ova mogucnost, tačnije njeno “zloupotrebljavanje”, je i razlog zbog koga pišem ovaj tekst. Naime, ukoliko podesite prevodilac da “prevodi” sa nemačkog jezika na nemački, možete da programirate beatbox mašinu. Za početak, evo jednog primera beatbox mašine koja “kruži” po internetu (potrebno je kliknuti na dugme Beatbox). Na nekim sajtovima sam pronašao još neke kombinacije slova koje proizvode adekvatne zvukove:

zk = kontra činela
bschk = doboš
pv = četkica
bk = bas bubanj
tk = “flam”
vk = “roll tap”
kt = “flam”
kttp = “flam tap”
krp = “hi hat tap”
pv = “short roll”
th = hi hat
thp, ds = rimshot

Zanimljiva činjenica je i da kad krenete da unosite gore navedene simbole, dugme “Listen” će se pretvoriti u “Beatbox”.

Postoje i drugačije varijacije, od kojih, za kraj, navodim samo nekoliko najinteresantnijih: