Kuda plovi ovaj brod

Danas

Jutros sam, čitajući BlicOnline, naišao na sledeću vest: Tolerisaće pravopisne greške na testu iz srpskog. Kada se uzme u obzir i kvalitet testova iz matematike, o kojima je pisao kolega sa ETF-a u tekstu Obrazovni sistem Srbije je zvanično mrtav, nije teško zaključiti da nam školstvo polako ali sigurno propada. Koliko god se protivio odluci iz pomenute vesti sa sajta Blica, ovaj tekst ne bih pisao da nisam pročitao sledeću, još banalniju vest: Đacima se kao greška neće računati ni mešanje ћirиliцe i лatиnice. Nadao sam se da je ova vest šala. Nažalost, nije.

Pre 7 godina

Nisam polagao klasičan prijemni ispit za srednje škole, jer sam se upisao u Matematičku gimnaziju (polaže se poseban ispit iz matematike). Bez obzira na to, spremao sam se tokom celog osmog razreda za prijemni iz srpskog i matematike zajedno sa svojim drugovima iz odeljenja. Tokom cele godine, na časovima srpskog jezika i matematike smo, pored standardnog gradiva, radili i zadatke iz zbirki za pripremu prijemnih ispita. Sećam se nekoliko pravila koje smo morali da poštujemo na testovima iz sprskog jezika. Ukoliko na kraj rečenice ne bismo stavili tačku, odgovor ne bi bio priznat. Pogrešna upotreba velikog i malog slova je takođe bila sankcionisana. Od petog razreda, nakon što smo naučili sve padeže, njihova pogrešna upotreba u pismenim zadacima se kažnjavala jedinicom. Cilj ovog teksta nije da kaže kako je bilo “u naše vreme”, već da pokaže zašto su pravopis i gramatika vrlo važni.

Šta će nam pravopis?

Kada pišete neki tekst, vrlo je bitno šta hoćete da kažete. Ali, priznaćete, bitno je da to što napišete bude pravopisno i gramatički ispravno. Zašto?

Pre malo više od pola veka, biti pismen je bila privilegija malog broja ljudi koji su mogli da sebi priušte školovanje. Vremenom je tas na kome sede pismeni ljudi prevagnuo. Živimo u 21. veku, kada je pismenost nešto što se podrazumeva. Zašto se vraćati unazad? U Srbiji ima preko milion nepismenih ljudi. Da li je cilj da se taj broj poveća ili smanji?

Istok Pavlović u svom postu na Fejsbuku iznosi sledeće razmišljanje (parafrazirano): “U pitanjima koja se odnose na istoriju književnosti ne treba ocenjivati pravopis.”.

Da li je onda u redu da učenik koji odgovara lektiru ne mora da se izražava ispravno? Da li je u redu da se na ovakav način prepriča Romeo i Julija:

Romeo i Julija su Žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama. Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

Pokazao je da poznaje radnju, zašto mu ne priznati odgovor?

Pismenost nije nešto što se polaže posebno. To je sastavni deo izražavanja. Kada radite zadatke iz matematike, poštujete neke konvencije za pisanje formula. Ako napišete program koji je semantički ispravan, a sintaksno ne, kompajler Vam ga neće prevesti.

Naravno, ne treba sankcionisati sve greške istom merom. Zaboravljeni zarez, neznačajna greška u upotrebi velikog slova se mogu progledati kroz prste u pitanjima gde pravopis nije ono što se proverava. Ali loša upotreba padeža, pisanje vlastitih imena malim slovom, pisanje negacija i glagola kao jednu reč su nešto što ne treba tolerisati, u bilo kom kontekstu. Mešanje ćirilice i latinice neću da komentarišem. Niko ne poznaje kompletan pravopis. To nije razlog da se ne trudimo da se izražavamo što je moguće ispravnije.

Zaključak

Od kad je internet postao dostupan većini stanovnika, počela je i degradacija srpskog jezika nepotrebnim unošenjem stranih reči i izraza (Fejsbuk generacija). Ako se protiv toga borimo tako što kod provere znanja srozamo kriterijume na minimum, šta dobijamo? Uništićemo smisao osnovne škole, mesta gde se stiče osnovno obrazovanje koje je neophodno za dalji nastavak školovanja a još više za dalji život. Osnovci će u srednje škole ulaziti sa sve manje znanja. I tako, lančanom reakcijom, posle 10ak godina, spuštaće se kriterijum u srednjim školama, pa i fakultetima. Tako ćemo, ionako već poljuljani sistem obrazovanja u Srbiji, lagano da gurnemo niz liticu. A jasno je da ćemo i mi ići zajedno sa njim. Kuda će onda da plovi ovaj brod?